Profajler- Tamara Kučan

Hakeri su uvek sinonim za nešto loše. Komjuterski kriminalci koji upadaju u tuđe kompjutere i narušavaju tuđu privatnost (pristup važnim podacima, kopiranje istih, kartica, brisanje podataka...)

A da li je uvek tako, da li ste se zapitali možda ih je neko loše i bolno iskustvo nateralo na to?



Svaki čovek ima...
LAŽ u koju veruje.
TAJNU koja ga je zarobila.
ISTINU koja ga je oslobodila. 


Svaki čovek ima trenutak... 
TRENUTAK koji je sve promenio.
TRENUTAK koji ga je promenio. 


Glavna junakinja romana Marina Aksentijević prepoznatljiva zbog dva različita oka, duge crvene kose, stalno u pantalonama, izbegava kafu, ali obožava Japan i sve što ima veze sa tom zemljom. Nakon majčine smrti nastavlja život sa ocem inspektorom. Devedesete, beda, inflacija i njene česte besane noći, tugovanje za majkom, ljubomora prema deci sa oba roditelja su rezultat njene nesigurnosti, praznine i zatvorenosti.
Otac nesnađen celom situacijom pokušava ćerki da bude i otac i majka ali su jedno drugom bili ne tako bliski. Kako vreme prolazi a Marina raste i dolazi do tinejdžerskog doba njen otac ima sve veću želju da ona postane inspektor. Međutim uprkos željama svog oca i na kratko gde je njega htela da odobrovolji radeći u zatvoru kao psiholog bira svoj put i odlazi u Holandiju gde kao psiholog uz usavršavanje postaje profajler-psiholog koji procenjuje profile osumljičenih.
Upoznaje Edija gde se napokon oseća sigurnom, voljenom, zaštićenom i kada misli da se izborila sa demonima iz prošlosti, kada je napokon srećna njenom dečku se iznenada gubi svaki trag, gasi društvene mreže i jednostavno ne može da stupi u kontakt sa njim. Skrhana bolom i tugom vraća se u Srbiju gde saznaje za ponovni dolazak njene simpatije Nikole iz detinjstva u njen život. Nikola je i prijatelj i veliki miljenik njenog oca, pa čestim dolascima u njenu kuću budi davnu ugašenu iskru. Počinje vezu sa njim saznajući da radi na odeljenju za sajber kriminal, gde sa svojm timom lovi ozloglašenog hakera R koji je odgovoran za dosta sajber zločina. Znajući da je Marina profajler Nikola je poziva u njegov tim gde dobija zadatak da sačini profil koji će se upoređivati sa profilima osumnjičenih. Sve se vrtoglavo zapliće kada haker R upada u njen kompjuter sa namerom da je upozori da jure pogrešnog zločinca. Radeći na ovom slučaju Marini preti da se njena tajna otkrije.

LIKOVI 

Dosta različitih ličnosti sa nekim svojim pečatom. Dopada mi se što se Tamara baš potrudila da nam pomogne da bolje uđemo i shvatimo lik tako što je dugo analizirala svakog.

Marina 

Za razliku od Sare junakinje iz Indiga, Marina je dosta opreznija, zrelija i promišljenija, pametnija. Dopada mi se što je odlučna (konkretno mislim na deo sa ocem kada on želi da radi kao inspektor) dok ona sluša svoje srce, želje i odlazi za Holandiju. Iako je dosta emotivno stabilnija od prošlih junakinja mislim da ih i dalje veže činjenica da teško podnose raskide, napuštanja i da se brzo zaljubljuju. Meni se ona baš dopada kroz ovaj lik jer je hrabra i izborila se sa demonima prošlosti!

Nikola 

Jednom rečju TRANSFORMERS. Od milog, ljupkog i pre sveka finog kulturnog momka. Policajca čija ga poslovna etika vodi da bude uzoran i pre svega pošten.
On se pretvara u čoveka monstruma, izopačenog uma, siledžiju, psihopatu, lažljivca, čudovište. Dosta psihičkih stanja prate Nikolu od dvostruke ličnosti do niza agresivnih ponašanja, pokvarenih zamisli, narcisoidnosti, egoističnosti... Mogla bih još dugo ovako da nabrajam, ali želim vama da ostavim prostora da date svoje mišljenje i sud.

Primer iz udžbenika! Bezosećajni, narcisoidni egoista željan kontrole, kom su sve žene... Čak i majka - kurve i kučke, jadnice i drolje. Agresivnih pokreta, sa naglim promenama raspoloženja, narcis manipulativnih sposobnosti... Nikakav tužan dečak. Nasilnik koji želi da potvrdi svoju snagu, svoju moć - uzimanjem, otimanjem. 

Đorđe 

Meni je Đorđe kao lik samohranog oca najemotivniji, ne znam nekako me je ta njegova situacija u trenucima čitanja činila tužnom. Iznenadni gubitak supruge, njegovo penzionisanje, su učinile da odnos sa ćerkom bude "površan", nije imao razumevanja za Marinine probleme. Ali nekako kroz celu knjigu on je i brižan, zabrinut otac. Posebno me je dirnuo jedan deo iz knjige, gde se vidi koliko voli svoju kćerku, i koliko je zabrinut za nju (ne bih da vam spojlujem) svakako će te videti o kom delu je reč, ako pročitate knjigu. Dosta emotivnih momenata kada je ovaj lik u pitanju.

"Tata...Šta bi ti slomilo srce? Onako istinski slomilo srce u stotinu sitnih delova koji se nikako ne mogu sastaviti iznova?"  

Osmehuje se. Gleda me u oči. 

"Ti... Ti bi mi slomila srce. Ti mi ga i slamaš. Srce mi slama to što odrastaš, što si žena, što više nisi dete. Ali istovremeno to i raduje moje srce. Ponosan sam na to u kakvog čoveka odrastaš. Srce bi mi slomilo da znam da ti je nešto nedostajalo ili da je bilo premalo sve što sam ti pružio. Da znam da te nisam dovoljno zaštitio od surovog sveta u kom živimo, ali i samog života. Srce bi mi slomilo i da znam da si izrasla u lošeg čoveka, u kako kažu- jajaru, ili pak kriminalca, hoštaplera. Ali pošto znam ko je moje dete, pošto vidim kakva žena postaješ... Moje srce je mirno... Nesalomivo". 

Verujte mi i dok vam ovo pišem ja plačem. Tamara je toliko emotivno prenela odnos oca i ćerke da je prosto nemoguće a da se ne rasplačem. Verovatno ja to još teže doživljavam jer mi je prošle godine umro tata pa sam još emotivnija.

R

Uh R je nešto posebno. Svi se mi nađemo u situaciji da nas osuđuje masa, ali kada uradimo nešto što masa i te kako podržava ta ista masa nas diže u nebesa. Ali R-u to nije potrebno, ne želi da bude " zvezda" ne želi nikakav orden za trud, ne želi NIŠTA samo da pravda bude zadovoljena i da se spreči zločinac u daljim namerama. Emotivan i jako uporan lik.

On je meni više od svega što oko može ugledati. Zavela me je njegova čovečnost, borba, želja za istinom, pravednost, njegov čudan humor, pažljivost, briga, način na koji me štiti, osećaj sigurnosti, racionalnost kojom dobro vlada. Čak i ta njegova specifična zatvorenost... Očarava. Provocira. Budi radoznalost. 


Ovaj dodir... Naboj energije i strasti koja je zaposela vazduh, naterao me je da demantujem sebe i svoju nekadašnju tvrdnju da je poljubac ogledalo intimnosti i želje. Nije. Dodir je.


Zaključak 

Ako volite knjige koje čete čitati u jednom dahu bukvalno da nećete stizati ni da jedete ni pijete, ako volite puno igre rečima, puno obrta i zanimljivih krajeva onda je ova knjiga za vas kao i sve druge Tamarine knjige.

NEKOM STRANCU NISI STRANAC!!!