Putopisi kroz Švajcarsku

Švajcarska zemlja satova, čokolada, sireva, bankara, i kamperskih noževa.
Zemlja gde mislite da su savršeni pejzaži sa snežnim vrhovima, čokoladom i kravicom samo mogući na reklami, e pa prevarili ste se. Baš je takva kao sa reklame. Niko ko je poseti ne ostaje ravnodušan na tu zemlju. Čiste i sređene ulice, ugnjezdena mala seoca ma sve pod konac, pokošena trava kao iz bajke..

E sad neću reći kako mi obično umemo da kažemo za nešto što i nije istina I ONDA JE MRMOT ZAVIO ČOKOLADU U FOLIJU da je kobojagi Švajcarska skupa, jer je skupa ko sam Đavo :D

Pa da krenem redom..

Ako želite da popijete čaj to zadovoljstvo će vas koštati tričavih 6 franaka u osrednjem kafeu dok ćete za pivo morati da se otvorite između 10-12 franaka. Mirisna kafica u Starbucksu 10 franaka uz osmeh, isto toliko staje i bez osmeha.
Na ulicama nema baš previše restorana brze hrane, ali ponešto se da iskopati. Mi naletesmo na Turke pa ukoliko se zaželite kebaba isti sa pićem i malom porcijom pomfrita za dve osobe košta 25 franaka.
Omaž dana su cene u restoranima, pola pileta sa vodom i salatom x2 uz napojnicu košta 100 franaka. Cena je takva pošto je pile verovatno organsko, a po veličini malo je krupnije od prosečnog Beogradskog goluba. U prodavnici su cene sledeće: 10 jaja 5.5 franaka, šunka 100gr 4 franaka, krem sir 2.5 franka, čokolada 2 franka  itd...

Cena parkinga je 3-4 franaka po satu u zavisnosti od lokacije. Ulaznice za muzeje i slične
manifestacije su oko 20 franaka.

Sada kada sam vas uvela malo o Švajcarskom standardu red je da krenem i sa samom turom.

Išli smo preko agencije Trip Top.
Hotel Premier Clase.
Autobus: 4 dana+plus 2 dana u putu. Tura od 29.12-03.01 (Novogodišnja tura).
Cena aranžmana za dvoje 400e + na licu mesta u hotelu ako želite možete uplatiti doručak 3 dana za dvoje nas je koštalo 36e. Zamerka jer je doručak bio samo sladak (peciva slatka, med, džem, nutela, puter, mleko, sokovi, topla čokolada, kafa), pa ako niste ljubitelj slatkog doručka onda preskočite.
Sama agencija je za preporuku. Vozači su vozili odlično i pažljivo. Što se vodiča Gospave tiče nemam zamerke, uvek je bila tu za sva naša pitanja, veoma ljubazna i druželjubiva. Bila nam je i Milica koja je inače vodič u agenciji, ali sada je išla za svoju dušu i pored toga ona je uvek bila tu da nam kao celoj grupi pomogne za bilo šta što je trebalo, tako da bravo za Micu! Jedina zamerka je autobus koji nije komforan, sedišta su skučena. Pa eto to bi bilo lepo da promene.

Što se hotela tiče on se nalazi u Francuskom delu. I moj vam je savet da se uvek vraćate organizovano autobusom sa vodičem, jer je ovako zeznuto za snalaženje, a i daleko. Mada jedan dan smo se vraćali prevozom ali svi zajedno sa vodičem pa nam je bilo lakše ali smo pešačili baš puno.
Hotel je mali, a sobe iako su moderno opremljene veoma su skučene. Mi smo se šalili kao da smo u kabini od aviona :D Toalet je minijaturan i veći muškarac na knap stane u tuš kabinu. Ali za tako kratak period u kome samo prespavate nije neka mana. Svaki dan su spremačice čistile sobu.

U narednim tekstu možete pročitati kako je tura počela.

Nakon 20h vožnje u ranim jutarnjim časovima došli smo u glavni grad kneževine Lihtenštajn Vaduz koji je bio prvi na turi za obilazak. Kako nismo imali puno vremena za obilazak nakon kratke priče od strane vodiča vezano za istoriju Vaduza razdvojili smo se pa ko je želeo obilazio je mesto, dok se ostatak uputio ka dvorcu Lihtenštajn. Dvorac se nalazi na oko 120 m nadmorske visine, i mogu vam reći da smo onako natrontani jedva došli do njega, ali vredelo je. Priroda je prelepa, videćete i kasnije kroz slike.
U dvorac nismo mogli da uđemo jer je u njemu rezidencija kneževske porodice pa posete zamku za turiste nisu moguće. Zamak je napravljen u XII veku, ali je kroz vekove bio zapušten pa je vidno propao. Od 1905-1912 godine počinje njegova obnova. A tek 1939 godine se prinčevi iz Austrije sele u zamak i proglašavaju ga rezidencijom. Nacionalni praznik Kneževine je 15. avgust pa ako ste zadesite baš taj dan u Vaduzu možete uživati oko dvorca jer se održava glavna ceremonija.

Nakon kratkog obilaska Vaduza nastavili smo još 2h vožnju do Ciriha.
Autobus nas ostavlja kod Železničke stanice i on ostaje da se odmori do uveče jer takvi su propisi, a mi imamo ceo dan da uživamo u ovom gradu. Krećemo zajedno kroz obilazak grada.
Crkva Grosminster je gradski orijentir bez bojazni da ćete se izgubiti. Radi se o crkvi koja se nalazi na obali reke Limat. Na mestu gde se crkva nalazi prema legendi se srušio konj Karla Velikog pred grobovima svetaca Feliksa i Regule. Crkva je započeta 1100. godine da se gradi, a počela upotrebu 1220. godine. Kule bliznakinje kako je stanovnici Ciriha zovu su prvo bile izrađenje od drveta, ali su izgorele u požaru 1781. godine. Arheološka istraživanja pokazuju da se na mestu crkve nekada nalazilo Rimsko groblje. Crkva Frauminster se nalazi odmah preko puta crkve Grosminster.
Ova lepotica u gotičkom stilu datira iz 1250. godine, obnovljena je u 20 veku. Vitraže je radio umetnik Mark Šagal. Crkva je nekada bila ženski samostan čije su nastojnice bile aristokratske žene.
Crkvu lako možete uočiti jer je prepoznatljiva po svom špicastom krovu plave boje.
Dopao mi se jako taj stari deo sa crkvama, kućicama, mostom baš me podseća na Prag.
Nakon šetnje kroz ovaj deo, svi smo se razdvojili uživajući kako je kome odgovaralo.

Mi smo se uputili malo ka jezeru, pa kasnije se vratili od jezera dugačkom i širokom ulicom Bahnhofstrasse koja je glavna šoping zona (u kojoj su radnje jakih brendova) koja vodi do železnice. Razočarenje je bilo da ništa nije radilo sem mog voljenog Starbacks-a, pa sam utehu našla u mojoj omiljenoj kafi od bundeve. Doduše bila je napomena da radnje ispod železnice rade, ali kako sam ja mislila da dole nema ništa interesantno najmanje sam ostavila vremena to da obiđem pred polazak autobusa. I onda samo što se nisam srušila ugledam Sephoru. Mala radnja, ali meni dovoljna. Bila sam pametna pa sam još u Bg-u islikala sve stvari koje su me zanimale da bih uporedila cene... I onda šok... Cene jeftinije i od onih u Beogradu koje su kao na sniženju. Ali videćete već sve u Haul postu.
Naravno ja bih još gledala i kupovala, ali nije bilo vremena mada i sve sam se nadala biće još neka Sephora u drugim gradovima. Onda radila je apoteka (gore na železničkoj stanici) koja je imala i dosta poznatih brendova (žao mi je jednog Weleda seta od dve kupke koje su baš baš bile povoljne i đavo mi nije dao da ih uzmem, kao i Burt's bees brend koji inače nema kod nas) ali ja opet kao neću sve sad da kupim ali to nije dobro jer posle u Ženevi sam imala muke.

Oko 21h krećemo ka Ženevi. Dolazak u kasnim večernjim satima i smeštaj u hotel.

Dan smo počeli obilaskom Ženeve.
Za neke sterilan, dosadan za mene baš lep, interesantan i kompletan grad.
Krivudave ulice u centru grada gde prolaze tramvaji sa raznim radnjama meni imaju posebnu draž.
Šetnja pored Ženevskog jezera je nešto najlepše. I vreme nas je poslužilo pa smo uz Sunce mogli da uživamo u toj lepoti.
Ako dolazite u Ženevu nemojte propustiti i skulpturu slomljena stolica (25 m) , koja se nalazi ispred zgrade UN. Inače skulptura je postavljenja privremeno za međunarodni dan osoba sa invaliditetom, ali je tu ostala do danas.
Nikako nemojte zaobići da posetite unutrašnjost zgrade UN, jer možete videti kako je španski savremeni umetnik Miquel Barcelo oslikao strop Sobe XX , koju nazivaju i Sikstinskom kapelom 21. veka. Površina kupole je 1400 kvadratnih metara, a oslikana je industrijskim kompresorom u svim bojama. Višebojni  reljefni plafon ukrašava nove prostorije odeljenja za ljudska prava i savezništvo civilizacija.

Vredi posetiti i neoklasičnu St. Pierre katedralu, koja se nalazi na malom brdašcu. To je protestantska crkva. Unutra se nalazi "kalvinova stolica" a Kalvin je bio otac verskog učenja tzv. kalvinizma.
Sa vrha katedrale seže prelep pogled na grad, a ispod katedrale se nalazi arheološko nalazište.
Nedaleko od katedrale se nalazi i Muzej reformacije . U parku Parc des Bastions se nalazi Zid Reformacije koji je podignut u čast protestantizma. A cilj spomenika je skrenuti pažnju na važne događaje i ličnosti protestantske reformacije. Spomenik je izgrađen u starim gradskim zidinama Ženeve. Centralnim delom zida dominiraju statue Gijoma Farela, Žana Kalvina, Teodora de Bezea i Džona Noksa. Spomenik je okružen prelepim velikim parkom sa dosta drveća i cveća. Posebno mi se dopalo što su novogodišnje kućice bile postavljene u njemu pa je to baš lepo dočaralo novogodišnju atmosferu. Tu smo probali i tradicionalni topljeni sir koji je nekima jak, ali meni i suprugu je baš dobar pošto smo ljubitelji sireva.

U krugu ovog parka su sve važne znamenitosti (Gradska kuća, Veliki teatar, konzervatorijum, muzej satova Patek Philip, etnografski muzej, muzej savremene umetnosti, trg place Bourg-de-Four i place Nouve) pa je i koncetracija turista velika.
U blizini ovih znamenitosti je i shoping gde se mogu naći brendovi poput Rituals, L'oocitane, Yves Rocher, Kiko. 
 Imali smo problem da razmenimo pare jer kod njih retko šta radi pa tako nismo mogli da nađemo banku koja je otvorena, tako da sam tu nešto malo kupila u Kiko radnji (gde je bilo baš veliko sniženje) i u Rituals radnji, koja me je baš iznenadila pošto sam je prvi put posetila. Jedna od najlepših radnji koje sam ja videla, a videla sam ih stvarno dosta. Divna česma u centralnom delu sa svim njihovim proizvodima za testiranje, peškirići, sveće, cveće... Ma sve je savršeno.

Jedan dan je stvarno malo za ovako divan grad. Nakon obilaska našli smo se svi sa vodičem i krenuli gradskim prevozom ka hotelu gde smo se malo odmorili, kada smo oko devet sati imali organizovan prevoz do jezera gde je bio doček 2019-te. Bine sa muzikom su bile sve duž jezera, gde ste mogli da kupte piće. Nas šestoro je uzelo flašu crnog vina koje je koštalo 30e.
Vatromet koji je počeo sa prvim minutom u novoj godini je najlepši vatromet koji sam videla, šaren, raznolik i trajao je oko 15 min.

Jutro posle dočeka smo imali fakultativni izlet do Montrea i Lozane.

Usputni lokalitet koji smo obišli jeste zamak Šion. Ne mogu da vam kažem kakav je unutra jer je bio zatvoren, ali ću vam reći par stvari vezano za samu istoriju zamka.
Smešten u istočnom delu obale između Montreux i Villeneuve. Zamak Chillon važi za najposećeniji zamak u Švajcarskoj.

Istorija zamka Šijon

Zamak je u početku bio Rimska predstraža, štiteći strateški put kroz Alpski prolaz. Prvi put se spomnje u spisima 1150. god, ali se i tada kontrolisao od strane porodice Savoy. Takođe je i bio letnja rezidencija Savoy-skog vojvode. Kasnije je zamak pretvoren u zatvor.

Zamak je preživeo tri istorijska perioda.

1. Period Savoy-e (od XII veka - 1536).
2. Period Bernese-a (od 1536-1798). Zamak postaje zatvor i mesto gde ste skladišti oružje više od 260 godina.
3. Novi period uz Vaudois (od 1798 pa do danas).

Još jedna interesantna činjenica koja je vezana za zamak Šijon jeste da je čuveni engleski pesnik Lord Bayron 1916. god posetio zamak i napisao pesmu "The Prisoner of Chillon".
On je prvi umetnik koji je posetio zamak nakon svih tih stravičnih mučenja i maltretiranja.
Delo čuvenog pesnika Lorda Bayrona govori o patnjama Francois de Bonnivard, koji je bio monah, jeretik i ženevski patriota, držan i zarobljen 6. godina u zamku zbog neslaganja sa Savoy-ima od kojih i sam potiče. Poslednje četiri godine proveo je u lancima u podrumu zamka sa kretnjom od samo nekoliko koraka.

Svi koji su bili u bilo kom smislu nepodobni zatvarani su u zamak Šijon.
Nisu štedeli ni žene. Mnoge su mučene i spaljene u zamku, verujući da su veštice.

I Jevreji su prošli golgotu mučenja, samoubistava, masakriranja, jer su bili okrivljeni za pojavu i širenje kuge po Evropi.

Žao mi je što nismo mogli da obiđemo zamak iznutra, jer bi mogli videti:

-podzemne prostorije (zatvor),
-velike dvorane sa pogledom na jezero gde su se održavali banketi, a i danas se organizuju privatne proslave),
-dvorišni deo zamka koji se danas koristi za održavanje nekih manifestacija,
- soba Petra II,
- odaje Bernesea.

Sledeći grad za obilazak jeste Montre.
Grad u kome su privremeno živela mnoga slavna imena od Lorda Bajrona do Freda Merkjurija.
U centru Montrea nalazi se statua Freda Merkjurija, gde se u blizini nalazi i studio-muzej u kome je snimao koji mi nismo obišli jer se nismo baš lepo dogovorili sa vodičem pa je svako otišao na svoju stranu a kako u gradu nije ništa radilo mislili smo da nije otvoren ni muzej, međutim kasnije smo čuli da su neki bili tako da mi je to minus za vodiča jer je moglo lepo da se organizuje da odemo svi zajedno pa ako radi-radi, ovako su neki bili uskraćeni da to vide :(
U suštini nije mi neki poseban doživljaj ostavio gradić jer kažem skoro ništa nije radilo i bilo je pusto.
U susednom mestu Vevej se nalazi spomenik Čarli Čaplinu koji se 50-tih godina preselio iz Amerike u ovaj mali simpatičan gradić. Takođe u prolećnim danima možete ići "čokoladnim vozićem" od mesta Montre do Veveja u fabriku Nestlea i uživati u raznim slatkišima.

Naredni grad koji smo posetili bio je Lozana.
Četvrti grad po veličini posle Ciriha, Ženeve i Bazela. Lozana je grad koji je industrijski jako razvijen pa se grad može pohvaliti industrijom čokolade, tekstilnom industrijom, industrijom kožnih proizvoda, industrijom duvanskih prerađevina... Lozana je takođe i vinska regija tako da ako dođete u ovaj grad ne propustite da se opustite i probate neko njihovo vino.
Lozana je i središte univerziteta pa nije čudo što studenti iz drugih država dolaze ovde da studiraju.
Sa puno muzeja, spomenika, galerija, katedrala, crkava... Lozana je prava atrakcija za turiste.
Brojne poznate ličnosti poput Šelije, Lorda Bajrona, Hemingveja su pronalazile mir i opuštanje u ovom lepom i istorijski bogatom gradu.
Najimpresivnija arhitektonska građevina koja dominira gradom je katedrala Notr Dam iz XIII veka rađena u gotskom stilu a osnivanje katedrale naredio je papa Grgur X. Interesantan podatak je vezan za orgulje koje su prve i jedine u svetu unikatno dizajnirane i ručno rađene u Americi sa 7000 dirki i dve konzole, njihova izada trajala je deset godina, a investicija je bila vredna 6 miliona dolara. Orgulje su svečano postavljene i dostupne javnosti od 2003. godine. Na moju veliku žalost katedrala je bila zatvorena, a mi smo je obišli u večernjim satima mada to je i dalo neku mističnost i draž što možete videti na fotografijama ispod. Katedrala je ogromna i mislim da je duguljastijeg od one u Parizu koju smo isto videli.
Lozana je takođe i sedište  međunarodnog olimpijskog komiteta. Nismo mogli da posetimo muzej jer je bio zatvoren. Olimpijski muzej se prostire na 12 000 m2, ima četiri sprata savremeno opremljenih uz primenu IT-a. Sa kratkim zadržavanjem za slikanje uputili smo se ka donjem delu grada uz jezero. Prošetali, razgledali i ono što mogu da primetim jeste da je jako čist i lep grad.
Građani Lozane se ponose time što je njihov grad jedini u Švajcarskoj koji ima metro.
Stari deo grada koji se nalazi u brdu jeste nešto što daje draž ovom mestu.
Prošli smo pored zgrade savremene umetosti sa pet muzeja u njemu, ali kako je bio zatvoren nismo mogli ništa od muzeja da obiđemo.

I najslađe za kraj našeg putešestvija jeste magičan gradić Bern.
Prva asocijacija kada sam videla deo ovog grada tačnije njihove zgrade bila mi je na Hary Potter-a, bukvalno kao da sam u Hogvordsu :) Još mi je takav utisak ostavio jer je bio baš oblačan dan, a onako iz dimljaka se pušio dim, mahovina koja je prekrila krovove, ispod starog mosta živopisno teče reka Ara, ma kao da sam upala u svet ovog čarobnjaka.
Današnji grad Bern glavni grad Švajcarske je 1191. godine osnovao Berthold V nazvavši ga po medvedu kojeg je ubio. Prema legendi Berthold V je išao u lov i prva životinja koju je ulovio u šumi nadomak grada bio je medved. 1857. godine  je izgrađen mali park u kojem od tada žive različite vrste medveda. Baš sam bila iznenađena i tužna kada sam saznala slušajući vodiča da su oni smešteni na tako malom betonskom prostoru da bi zabavljali prolaznike. Inače je medved zaštitni znak Berna i možete ga videti u svim mogućim varijantama kao plišanog medu, na šolji, na razglednicama, gradskoj zastavi, fasade kuća ukrašene su njegovom glavom...
Staro gradsko jezgro Berna sa velikim delom sačuvano od vremena srednjeg veka i zbog toga je od 1983. godine pod zaštitom UNESKO-a na spisku Kulturne baštine sveta.
Pored brojnim zdanjima kao što su:
- Bašta ruža (bivše groblje koje je 1913 pretvoreno u park),
-Kulturni centar Pol Kle (jedno od savremenih zdanja grada),
-Nova gradska fontana (otvorena 2004 ispred zdanja federacije),
-Medveđa jama (koja postoji od 16. veka, danas vidikovac na stari Bern),
-Zdanje federacije (građeno 1857 -1902. god, gde je sedište državne skupštine ),
-Stara gradska kuća,
-Gradska katedrala (u gotičkom stilu građena od 15-19 veka),
-Časovnik na kuli Citloge iz 15 veka,
-Bernska katedrala,
-Untertorbrudcke (najstariji most),
- Ajnštajnova kuća.

Ber može da se pohvali sa nečim što ni jedan drugi Švajcarski grad nema, a to su originalne bernske fontane! Ima ih preko 100, a svaka je upečatljiva i interesantna na svoj način.
Najposećenija je fontana čovekolikog mitskog čudovišta Ogara, koji jede decu, a nalazi se na Trgu Kronhaus.

Starim delog grada dominira Časovnik na kuli Citloge koji predstavlja obeležje grada.
Izgrađen je u 13. veku. Kroz vekove imao je različite namene (čuvar kula, sat kula, zatvor, centar gradskog života i građanski spomen), a danas je glavna turistička atrakcija koja privlači ljude iz različitih delova sveta. Časovnik ima 55m, a iz vrha tornja izdiže se pozlaćeni vetrokaz koji pokazuje isečeni grb Berna. Kula ima dva ista zvona, koja su na samom vrhu kupole. Centralni deo ove građevine krasi veliko sat zvono koje je nepromenjeno još od obnove kule 1405. godine, on zvoni na svakih sat vremena dok prolaznici mogu videti  pozlaćenu figuru kako kreće da udari u zvono.
Ispod sata visi manje zvono po kome, takođe, satni mehanizam udara čekić.

Još jedno od obeležja grada jeste Gradska katedrala koja je građena u periodu od 15.do 19. veka i nalazi se u starom gradu Berna. Ova katedrala u gotičkom stilu je najviša katedrala u Švajcarskoj sa 100,6 m, i ona je kulturno dobro od nacionalnog značaja. Katedralu je podigao grad Bern kao simbol rastuće moći grada-države. Njena unutrašnjost uliva strahopoštovanje kako lokalnog stanovništva tako i mnogobrojnih turista. Vitraži katedrale se smatraju najvrednijim u Švajcarskoj, a neki od njih datiraju iz perioda od 1441 do 1450. godine. Svakoga dana u podne i u 18:00h sa ove katedrale čuje se zvono koje je teško 10 tona.

Nikako ne bi trebalo da ne spomenem i najstariji most Berna Undertorbrucke.
Sagrađen je 1256. godine i protezao se od reke Are do Nideg tvrđave. Prvobitna konstrukcija bila je drvena. Nakon što je most uništen u poplavi izgrađen je novi, ali kameni oko 1460. godine.
Ovaj most bio je dug 52m, i do izgradnje Nidegbrucka bio je jedini most preko Are. Nidegbrucke most povezuje istočni deo starog dela Berna sa novim, a dug je 190m.

Ako dodjete u Bern nikako nemojte propustiti odlazak u kuću-muzej gde je živeo Albert Ajnštaj (1879-1955 ).
Ajnštajn se doselio u Bern 1902. godine i ostao da živi do 1909. godine.
1093. godine oženio se Milevom Marić, a 1904. godine rodio mu se prvi sin ( Hans Albert ) 
Završio je studije fizike u Cirihu. a Mileva mu je bila  studentska koleginica sa Saveznog politehničkog instituta. U ovom stanu je Ajnštaj formulisao specijalnu i opštu teoriju relativnosti kojima je revolucionisao modernu fiziku.

Još jedan čovek koji je obeležio grad Bern jeste Teodor Tobler ( 1876-1941 ) koji je bio vlasnik fabrike čokolade iz Berna. 1906 godine zatražio je patentnu zaštitu za specifičnu mlečnu čokoladu. Odobrena mu je, pa je 1909. godine počela serijska proizvodnja prve u svetu patentirane mlečne čokolade Toplerone ( moje omiljene ) koja je danas opšte poznata marka svuda u svetu.

Od svih gradova koje smo obišli u ovoj turi Bern mi se najviše dopao, jer ima neku posebnu magiju d koja me je opčinila  i sigurna sam da ćemo ponovo doći da ga lepo obiđemo na par dana.

Što se same ture tiče mislim da nije loša, ali u nekom drugom vremenskom periodu, jer u novogodišnjem skoro ništa nije radilo pa smo ostali uskraćeni za obilazak mnogih lokaliteta koji su vredni pažnje.

Završavam ovaj post u nadi da sam Vam bar malo pomogla oko nekih bitnih stvari , i dočarala Švajcarsku i njene lepote ako planirate da je posetite.